Сент Лазар станица

  

Када је сликао станицу Сен Лазар Моне се тек био доселио у Париз. Након година сликања сеоских предела, окренуо се урбаним пејзажима. У време када су критике Золе и Дурантиија терале сликаре да сликају време у коме живе, Моне је решио да дода диверзитет изворима инспирације и жудео је да буде признат, као Мане и Дега, сликари савременог живота.

1877. године , док је био у области Ноувелле Атхèнес, Клод Моне је тражио за дозволу да ради на станици Гер Сан-Лазар. То је било идеално место за некога ко је тражио променљиво сијање светла , покрет, облаке паре и помало модеран мотив. Од тог момента видимо серију слика, сваку сликану из другог угла, укључујући и његове чувене бале сена. Упркос наизглед очигледне геометрије металног рама, овде преовлађују ефекти боје и покрета које бацају у други план сам опис машине или путника и омогућавају Монеу да се не упушта у детаље. Одређене зоне, прави делови истинског сликарства, успели су да створе скоро апстрактну визију. Ова слика је била хваљена од стране још једног сликара модерног живота, Густава Калеибота, чије слике су често биле потпуна супротност Монеовим.

Интересантно је то што је Моне, да би добио дозволу за рад на станици, обукао своје најбоље одело, наместио бркове и браду и тако спремљен отишао до управника станице. Наиме, он се плашио да га управник неће пустити да слика. Ова његова појава је импресионирала све на станици, тако да су возови данима стајали на станици испуштајући облаке дима и паре.

 Моне слика "Железничку станицу Сен-Лазар" 1877. године. Ова станица је дуго фасцинирала Монеа и прогоњен жељом да је наслика, био је доста занесен њом. Возови су били заустављени, перони затворени, локомотиве су биле пуне угља тако да су избацивале пару на начин на који је Моне то желео. Изазивајући опште страхопоштовање, он се сместио на станици и данима је сликао. Привлачиле су га линеарне структуре а да би продубио простор употребио је дим, пару и сунчеву светлост. Тако је фиксирао један моменат у блиставој игри материје и сунца. Светлост је та која овде одређује природу. Приказан је контраст између блиставог сјаја у коме се купају зграде у позадини изван станице, и густе плавкасте измаглице која се шири у предњем плану и меша са димом локомотиве.