Музеј Орсеј

Музеј Орсеј (Le musée d'Orsay) је француски национални музеј у Паризу, на левој обали Сене, у 7. арондисману. Колекције музеја Орсеј репрезентују западно сликарство и скулптуру из периода 1848—1914, али и декоративне уметности, фотографију и архитектуру. Париски Музеј Лувр излаже дела из периода пре 1848, док Музеј савремене уметности (Центар Жорж Помпиду) излаже новију уметност.

Најзначајнији део колекције чини збирка импресионистичког сликарства, при чему овај музеј поседује највреднију колекцију ове уметности у свету. Музеј Орсеј повремено организује специјалне изложбе које су посвећене појединим уметничким правцима, уметницима или питањима из теорије уметности.

Зграда музеја Орсеј некада је била железничка станица Орсеј. Оригиналну грађевину из 1898. је пројектовао Виктор Лалу. Изграђена је 1900. године поводом Светске изложбе у Паризу. Станица је била у употреби до 1939. године, а онда је затворена и заборављена (осим 1962. године, када је ту сниман филм Процес Орсона Велса). Зграда је касније коришћена као позориште и сала за аукције, па се чак разматрало и њено рушење. Ипак, градске власти Париза су 1977. године одлучиле да у овом занимљивом простору отворе музеј, који је почео са радом 9. децембра 1986. године. Она је реконструисана 1983—1986. и адаптирана за потребе музеја. У згради је створено 20.000 м² изложбеног простора на 4 спрата. Нови музеј је отворио француски председник Франсоа Митеран 1. децембра 1986.

Посетиоце ове задивљујуће грађевине без даха оставља утисак прозрачности и пространства, а импозантна збирка која обухвата различите уметничке форме од 1848. до 1914. године привлачи годишње око 3,5 милиона посетилаца. Збирка је основана углавном из три извора – из Лувра, за радове уметника који су рођени после 1820. године или који су стварали у време Друге Републике, затим из Музеја Же де Пом који је од 1947. године посвећен импресионизму и на крају из Националног музеја модерне уметности који је, када се 1976. године преселио у Центар Жорж Помпиду задржао само уметнике рођене после 1870. године.

Збирка Импресиониста једна је од најбољих на свету. Звезда збирке свакако је Ван Гогова слика Спаваћа соба у Арлу из 1889. године. У Мизеју Орсеј налазе се и ремек-дела која су у време када су први пут приказана париској публици изазивала згражавање, шок и скандале. Међу таквима свакако најпознатија је слика Едуара Манеа (1832-1883) Доручак на трави. Нага млада жена која седи у класичној пози у друштву потпуно обучених мушкараца изазвала је талас огорчених критика када је приказана први пут на Изложби одбачених 1863. године и самом темом али и тиме што је прекршила сва академска правила сликања тог доба.

Још једна Манеова слика која је шокирала париску јавност на Салону 1865. године данас је у овом музеју. То је Олимпија, која и није толико скандализовала публику због своје нагости већ због тога што детаљи на слици упућују посматрача у то да је девојка или проститутка или оно што се у Француској тог доба звало „демимонден“ а ми данас понекад зовемо „спонзоруша“.Орхидеја у коси, бисерне минђуше, оријентални шал на коме лежи, наруквица, симболи су богатства и сензуалности. Црна трака око врата у контрасту са светлом пути лежеће наге девојке и папуче које носи употпуњују атмосферу а само име Олимпија је у Паризу 1860. године било повезивано са проституткама.

Ту су и дела Родена, Монеа (Жене у врту,Поље мака у Аржантеју...), Дегаа, Курбеа и других.
У збирци се налазе и Плави локвањи Клода Монеа из 1919. године, једна од омиљених сликаревих тема, а и Реноаров Плес у Мулен де ла Галет, који је ухватио дух Монмартра с краја 19. века. Одлично су заступљени и уметници постимпресионизма, Анри Матис и Анри де Тулуз Лотрек, чије слике дочаравају атмосферу париске belle epoque, и Пол Гоген, који се налазио у самом језгру групе уметника повезане са Понт Авеном у Бретањи.
Осим импресиониста, збирку Музеја Орсеј чине и наушнице и бочице дизајнера Ренеа Лалика, слике симболиста Густава Климта, Едварда Мунка, романтичара Ежена Делакроаа, а вајарску збирку свакако употпуњују дела Огиста Родена и гравуре Онореа Домијеа. Раритет збирке је и преко 10.000 фотографија из епохе међу чијим ауторима су и Едгар Дега и Пјер Бонар.
Ова изванредна збирка обухвата мноштво уметничких форми у периоду од 1848. до 1914, укључујући и величанствено импресионистичко одељење. Смештање у преображену железничку станицу једнако је упечатљиво. 

Заступљени уметнички правци:

• Реализам
• Академизам
• Прерафаелитско сликарство
• Барбизонска школа
• Импресионизам
• Постимпресионизам
• Неоимпресионизам
• Фовизам
• Арт нуво
• Набизам
• Симболизам
• Натурализам